Glavni meni
Početna
Vesti
Pretraga
Linkovi
Pčinjski region
O nama
Kontakt
Delatnost
Politika kvaliteta
Akreditacija
Centar za analizu i planiranje
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti
Centar za mikrobiologiju
Centar za promociju zdravlja
Centar za higijenu i humanu ekologiju
Služba za prav. i ek.-fin. poslove
Kalendar javnog zdravlja
Stručni ispit
Oglasi / Konkursi
Dokumenta
Zdravstvena statistika
Kvalitet vazduha
Javne nabavke
Finansijski plan i izveštaj
Izveštaji
Praćenje stanja i prognoza aeropolena
Kontrola kvaliteta vazduha
Kretanje oboljenja sličnih gripu
Finansijski plan i izveštaj
Dnevni finansijski izveštaj
Informacija o broju testiranih i SARS CoV2 pozitivnim licima na teritoriji Pčinjskog okruga
Ostali izveštaji
Kliknite da biste se ulogovali na Webmail
Korisnička zona





Zaboravili ste lozinku?
Broj korisnika online
Trenutno je 1 gost na vezi
Statistika
Posetioci: 5909563
AKTUELNO: Svetski dan bubrega 2023. PDF Štampaj E-pošta
10.03.2023

svetski_dan_bubrega.jpg

Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana bubrega je praćena sloganom „Pripremamo se za neočekivano, podržavamo ranjive“ i podiže svest o značaju adekvatne pripreme zdravstvenih službi i pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima, posebno bubrežnim, za sve izazove koje sa sobom nose moguće katastrofe. Različiti katastrofalni događaji, bilo lokalni (zemljotres, poplave, rat, ekstremne vremenske prilike) ili globalni (pandemija KOVID-19) utiču na uslove života i funkcionisanje zajednice u celini uzrokujući mnogobrojne posledice po zdravlje, život ljudi, ekologiju i ekonomiju. Ovim poremećajima su posebno pogođene osobe sa hroničnim bolestima, od kojih bubrežni bolesnici čine više od 850 miliona ljudi širom sveta, zbog otežanog pristupa odgovarajućim dijagnostičkim uslugama, lečenju i nezi. 

Poznato je da su hronične nezarazne bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak, hipertenzija, hronične bolesti pluća i hronične bolesti bubrega, vodeći uzroci smrti i invaliditeta širom sveta, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom. U vanrednim situacijama, ove zajednice su među najugroženijima zbog stalnih zahteva za dosledno koordinisanom zdravstvenom zaštitom, koja je često doživotna i koja podrazumeva kompleksno i kontinuirano lečenje. Bez adekvatne dijagnostike i lečenja koji bi sprečilo progresiju hroničnih bolesti bubrega i napredovanje bolesti do otkazivanja bubrega, potrebe za spasonosnim skupim tretmanima dijalize i transplantacije bi bile povećane.


Pandemija KOVID-19 je pružila jasan primer izazova sa kojima se suočavaju sistemi zdravstvene zaštite u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga pacijentima sa hroničnim nezaraznim bolestima. Iako su se zdravstvene službe borile da obezbede pristup novoobolelima radi dijagnostike, lečenja i nege, ova ranjiva populacija se u tom periodu suočavala sa različitim problemima: rizikom od infekcije prilikom poseta zdravstvenim ustanovama, zbog smanjenja kapaciteta u pružanju zdravstvenih usluga i politike zaključavanja, u nekim slučajevima i otkazivanjem zdravstvene zaštite koja nije povezana sa KOVID-19.


Pandemija KOVID-19 je pogoršala već nedovoljnu globalnu političku zdravstvenu posvećenost. Hronične nezarazne bolesti se često pogrešno percipiraju kao posledica lošeg načina života. Neadekvatnu politiku prati i nedovoljno izdvajanje sredstava za javno zdravlje, sa fokusom na kontrolu umesto na prevenciju ovih bolesti.

Kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronična respiratorna bolest su bolesti koje se prepoznaju kao najznačajnije u ovoj grupi iako se procenjuje da se 55% globalnog opterećenja hroničnim nezaraznim bolestima pripisuje bolestima van ove grupe, kao što je bolest bubrega. Štaviše, opterećenje navedenim bolestima je pojačano u prisustvu bolesti bubrega, koje često koegzistiraju.

 

Iz navedenih razloga, neophodno je razvijanje javno zdravstvene politike koja bi podržavala strategiju prevencije uz isticanje značaja bubrežne bolesti kao i njenih sinergističkih odnosa u kontekstu ukupnog tereta hroničnih nezaraznih bolesti. U vanrednim situacijama, prevenciju, otkrivanje i kontrolu bolesti bubrega treba da prati i plan pripravnosti koji uključuje zbrinjavanje hitnih stanja.


Stoga je priprema za neočekivane događaje od velikog značaja za bubrežne bolesnike i uključuje:

• za kreatore politike - usvajanje integrisane zdravstvene strategije koja daje prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i kontroli hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući bolest bubrega.


• za zdravstvene službe - pravedan i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti za hronične pacijente.

• za vlade- plan pripravnosti za vanredne situacije koji obuhvata otkrivanje i kontrolu hroničnih nezaraznih oboljenja sa akcentom na prevenciju ovih stanja.

• za pacijente- priprema za hitne situacije, obezbeđivanje kompleta sa hranom, vodom, medicinskim materijalom i medicinskom dokumentacijom.

                   

 

Dr med sci prim Eržika Antić

Centar za promociju zdravlja

ZZJZ  Vranje

svetski_dan_bubrega_veca.jpg

 

 
< Prethodno   Sledeće >
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Find more about Weather in Vranje, RB