Zbog veoma kišnog perioda i nešto nižih temperature za ovo doba godine, nalazimo se u periodu kada su ovakvi vremenski uslovi veoma pogodni za osobe koje su osetljive na polen, s obzirom da su sada i u prethodnih desetak dana koncentracije polena uglavnom niske i kreću se u intervalu do 30 zrna/m3 vazduha ili tek sa po kojim danom nešto iznad te koncentracije. Skoro sve vrste drveća čiji je polen prisutan u vazduhu i dat u tabeli, je pri kraju cvetanja, osim Borova i Jela, čija koncentracija sa poboljšanjem vremenskih uslova može biti u porastu.

Polen drveća je i dalje dominantan i najprisutniji, ali su  lokalni pljuskovi i veoma kišni period koji je već traje skoro jednu semicu uslovili znatno smanjenje polena u vazduhu, tako da u prethodnoj sedmici nismo detektovali nijedan dan sa povećanom koncentracijom polena iznad praga osetljivosti za polen drveća od 30 zrna/mZ vazduha.

Nedelja imunizacije (24-30.4. 2016. godine) je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka. Obeležavanje ove jedanaeste nedelje po redu u Evropskom regionu, obeležava se istovremeno u svim regionima SZO pod sloganom „Povećajmo obuhvat imunizacijom”.

Svetski dan zdravlja obeležava se 7.aprila  još od 1948.godine. Ove godine bio je  posvećen  dijabetesu kao najvećem javno zdravstvenom izazovu 21.veka. Tim povodom Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Vranje organizovao je konferenciju za medije.

Za sva merna mesta koja su pod okriljem Agencije za zaštitu životne sredine sezona monitoringa alergenog polena u vazduhu za 2016. godinu počela je 1. februara.  Naša ustanova je zbog zastoja u radu aparata za uzorkovanje polena krenula sa praćenjem polena u vazduhu u drugoj sedmici marta i od sada će mo redovno kao i prethodnih godina obeveštavati javnost o stanju polena u našoj životnoj sredini. U datoj tabeli vide se koja su polenova zrna trenutno prisutna u vazduhu, označena su različitom bojom(zelena, žuta i crvena)  u zavisnosti od koncentarcije i data je prognoza za tekuću nedelju. Možemo da naglasimo da je sada sezona cvetanja drveća i da je njihov polen isključivo prisutan. Optimalno najmanja koncentracija polena drveća u vazduhu koja može da dovede do odredjenih zdravstvenih problema kod senzibilnih osoba je 30 zrna/m³  vazduha. U ovom periodu najveći alergeni potencijal ima polen breze, tako da je skoro trećina svih ljudi koji su alergični na polen u ovom periodu upravo  alergični na polen breze. Ostali polen drveća koji je prisutan u vazduhu ima umereni ili slabi alergeni potencijal.

Svake godine, Svetska zdravstvena organizacija bira prioritetnu oblast globalnog javnog zdravlja koja je tema Svetskog dana zdravlja zdravlja. Tema za Svetski dan zdravlja 2016 je „Pobedi dijabetes“. Šećerna bolest se s pravom naziva globalnom epidemijom, jer broj obolelih osoba u svetu raste do nivoa koji su bili nezamislivi pre samo nekoliko decenija. Postoji više razloga za ovu pojavu, a najznačajniji je promena načina života koju obeležava veći unos visokokalorične hrane i smanjena fizička aktivnost.

Usvajanjem rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija u decembru 1992. godine određeno je da se 22. marta svake godine obeležava Svetski dan voda. Od 1993. godine saglasno preporukama Konferencije Ujedinjenih Nacija o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Agendi 21, obeležava se Svetski dan voda. Cilj obeležavanja Svetskog dana voda je podsećanje na značaj vode za život i zdravlje za sav živi svet na našoj planeti. 

Svеtsкi dаn bоrbе prоtiv tubеrкulоzе (TB) sе оbеlеžаvа širоm svеtа sа ciljеm dа sе pоdignе svеst о оgrоmnоm оptеrеćеnju оvоm bоlеsti u svеtu. Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) prоcеnjuје dа је 9,6 miliоnа ljudi оbоlеlо оd tubеrкulоzе u 2014. gоdini u svеtu, оd tоgа око miliоn dеcе, као i dа је 1,5 miliоn ljudi umrlо оd оvе bоlеsti. Uprкоs svim dоstignućimа i činjеnici dа sкоrо svi slučајеvi mоgu biti izlеčеni, оvа bоlеst је vоdеći uzrок smrti оd zаrаznih bоlеsti u svеtu. Sаmо 6 miliоnа оbоlеlih (63%) је priјаvljеnо SZО, štо gоvоri dа 37% nоvih slučајеvа tubеrкulоzе оstаје nеdiјаgnоstiкоvаnо ili nеpriјаvljеnо, bеz pоdаtака о кvаlitеtu lеčеnjа. Јоš vеći јаz pоstојi u slučајu multirеzistеntnе tubеrкulоzе (MDR-TB). Оd prоcеnjеnih 480.000 slučајеvа, sаmо око čеtvrtinе – 123.000 slučајеvа је оtкrivеnо i priјаvljеnо. Prоcеnjuје sе dа је 12% оsоbа које živе sа HIV-оm mеđu оbоlеlimа оd tubеrкulоzе. 

Svetski dаn bubrеgа оbеlеžаvа sе nа iniciјаtivu Mеđunаrоdnоg društvа zа nеfrоlоgiјu (The International Society of Nephrology) i Intеrnаciоnаlnоg udružеnjа Fоndаciја zа bubrеg (International Federation of Kidney Foundations) u višе оd 100 zеmаljа širоm svеtа. Оd 2006. gоdinе оbеlеžаvа sе svакоg drugоg čеtvrtка u mаrtu mеsеcu. Cilj је pоdizаnjе svеsti о vаžnоsti bubrеgа, оrgаnа којi imа кljučnu ulоgu u оdržаvаnju živоtа i upоznаvаnjе јаvnоsti dа su bоlеsti bubrеgа čеstе, оpаsnе i izlеčivе. Slоgаn оvоgоdišnjеg Svеtsкоg dаnа bubrеgа „Bоlеsti bubrеgа коd dеcе – sprеčimо nа vrеmе” imа zа cilj dа širа јаvnоst pоstаnе svеsnа činjеnicе dа bоlеsti bubrеgа utiču nа miliоnе ljudi širоm svеtа, uкljučuјući i dеcu која mоgu biti u riziкu оd bоlеsti bubrеgа u rаnоm uzrаstu. 

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO₂, čađi, kao i NO₂ (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Obeležava se od 2002. godine, svakog 15. februara, kada se širom sveta šalјe poruka da je briga o kvalitetu lečenja i kvalitetu života, emocionalnim i socijalnim potrebama dece obolele od raka i njihovih porodica  globalni prioritet javnog zdravlјa. Procenjuje se da u svetu godišnje od malignih tumora oboli između 175 i 250 hilјada dece, s tim  što u većini nerazvijenih zemalјa nedostaju registri, adekvatna dijagnostika i terapija, tako da se može očekivati da je zastuplјenost problema daleko veća. Više od 70% maligniteta kod dece je izlečivo, primenom savremene terapije i uz pravovremeno postavlјanje dijagnoze. Međutim, i dalјe oko 96 hilјada dece godišnje umire od ovih bolesti, a prema poslednjim statističkim podacima – od raka u svetu jedno dete umre svaka tri minuta.

Ovaj dan se obeležava svuda u svetu sa ciljem da se podigne svest o riziku nastanka bolesti i podstakne, kroz što jednostavnije mere, njena prevencija, pravovremeno otkrivanje i lečenje. Karcinom  je danas jedan od glavnih neprijatelja čovečanstva, a procena Svetske zdravstvene federacije je da se  svake godine kod više od 12 miliona  otrkije ova opaka bolest. Svake godine više od 12,7 miliona ljudi u svetu dobije dijagnozu raka, a 7,6 miliona ljudi u svetu umre od nekog oblika ove bolesti. Ukoliko se ne preduzme akcija, očekuje se da će opterećenje ovom bolešću dostići 26 miliona novih dijagnoza i 17 miliona smrtnih ishoda od 2030. god. Najbrži porast javlja  se u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, tj. više od 70% svih smrtnih slučajeva od raka se javljaju u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, jer su raspoloživa sredstva za prevenciju, dijagnostiku i lečenje raka ograničena ili nepostojeća.