Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se svake godine 10. maja pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”. Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja.

Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal – sve ovo je fizička aktivnost.

Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Prema preporukama SZO, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno. Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti, njena učestalost i trajanje.

Glavni ciljevi ovogodišnje kampanje su:

 • podizanje nivoa svesti o koristima fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti;

• isticanje brojnih prednosti bavljenja sportom i ukazivanje na pozitivne efekte redovnog  vežbanja;

• podsticanje stanovništva širom sveta na bavljenje fizičkom aktivnošću u svim domenima;

• promovisanje zdravog načina života i ponašanja kroz sport i fizičku aktivnost. 

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.

Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti. U Evropskom regionu SZO približno je 30% osoba starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke.

Cilj  SZO je da se do 2025. godine smanji broj fizički neaktivnih osoba za 10%. U svetu se 60–80% ljudi ne kreće dovoljno, a posledica toga je porast broja kardiovaskularnih oboljenja (srčani i moždani udar i povišeni krvni pritisak), osteoporoze, depresije i malignih bolesti.

Međunarodni dan fizičke aktivnosti je pravo vreme da se ukaže na značaj svakodnevnog i redovnog bavljenja fizičkom aktivnošću, ali uz obavezno pridržavanje mera zaštite – nošenje maski, održavanje fizičke distance od najmanje 1,5 metra i pranje ruku vodom i sapunom. 

Zavod za javno zdravlje Vranje

Centar za promociju zdravlja