Glavni meni
Početna
Vesti
Pretraga
Linkovi
Pčinjski region
O nama
Kontakt
Delatnost
Politika kvaliteta
Akreditacija
Centar za analizu i planiranje
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti
Centar za mikrobiologiju
Centar za promociju zdravlja
Centar za higijenu i humanu ekologiju
Služba za prav. i ek.-fin. poslove
Kalendar javnog zdravlja
Stručni ispit
Kontinuirana edukacija
Dokumenta
Zdravstvena statistika
Kvalitet vazduha
Javne nabavke
Finansijski plan i izveštaj
Izveštaji
Praćenje stanja i prognoza aeropolena
Kontrola kvaliteta vazduha
Kretanje oboljenja sličnih gripu
Finansijski plan i izveštaj
Dnevni finansijski izveštaj
Kliknite da biste se ulogovali na Webmail
Korisnička zona





Zaboravili ste lozinku?
Broj korisnika online
Statistika
Posetioci: 1256427
INFO: Kako se zaštiti od toplote? PDF Štampaj E-pošta
11.07.2017

Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama radi ekstremno visoke spoljne temperature odnosno vremenske pojave toplotnog talasa. U zadnjoj deceniji se uočava trend porasta temperature u letnjem periodu što utiče na zdravstveno stanje celog stanovništva. Pravovremene mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman ublažiti moguće negativne posledice po zdravlje i trenutno delovati.

Kako vrućine deluju na naš organizam?

Visoke temperature najnegativnije deluju na sistem za disanje hroničnih bolesnika i decu. U tim situacijama je otežano disanje i dolazi do bronhospazama i nadražujućeg kašlja.

Na vrućini se krvni sudovi šire, čime se snizuje pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tekućina zaostaje u donjim delovima tijela.

Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži prouzrokovati opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja te slabljenje imunog sistema. Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se razviti mrena.

Manjak tekućine može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i prouzročiti stvaranje bubrežnih kamenaca.

Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promijeniti srčani ritam i prouzrokovati dehidraciju i grčeve.

Sve vreme trajanja velikih vrućina pridržavajte se preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova koje informiraju javnost putem medija (radija, TV, interneta).

 

Neke od preporuka za ponašanje prilikom vrućina

  • Rashladite tijelo i pijte dovoljno tekućine ta da vam boja urina bude svetla
  • Pijte redovito negaziranu vodu te niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera da njima ne izazovete jaču dehidraciju. Možete se samo  osvežiti tako da u ustima rastopite kockicu, dve leda. Dehidraciju od vrućina izbegnite uzimanjem razređenog soka kao što je limunada i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašičice ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tekućine, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
  • Izbegavajte boravak na direktnom suncu u periodu od 10-17 sati, pogotovo deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
  • Osobe koje rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) trebaju se češće odmarati, skloniti u hlad i popiti 1 i 1/2 čašu vode svakih 30 minuta.
  • Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne mokre peškire ili se rashladiti mokrom sundjerom, kupkom za noge i sl. Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke.
  • Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće, stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
  • Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbjegli akumulaciju topline od tijela.
  • Jedite češće male i tečne obroke. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili spravite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

 

Rashladite svoj dom

  • Nastojte da rashladite prostor u kojem živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32°C danju, a 24°C noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe s hroničnim zdravstvenim problemima.
  • Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljna temperatura niža.
  • Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Isključite dekorativnu rasvetu i isključite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.
  • Stavite zaslone, draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.
  • Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚C od vanjske.
  • Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚C, neće sprečiti zdravstvene teškoće vezane uz velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.

 

Važno je piti dovoljno tekućine, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, inzult mozga ili infarkt srca.

 

Klonite se od vrućine

  • Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, posebno noću.
  • Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u hlađenoj javnoj zgradi).
  • Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
  • Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4.00 i 7.00 sati i poslepodne nakon 17.00 sati.
  • Potražite hlad.
  • Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.
  • Redovito koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja ih također štiti od UV zraka.
  • Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
  • Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

 

Pomozite drugima

  • Posetite porodicu, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljive i teško pokretne osobe mogle bi zatrebati Vašu pomoć tokom vrućih dana.
  • Razgovarajte o toplinskom udaru s porodicom. Svaki član porodice treba da zna koje mere zaštite mora preduzeti s obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti.
  • Ako je neko koga poznajete izložen riziku, pomognite mu da dobije savet i podršku. Starije osobe i bolesnike koji žive sami treba posetiti barem jednom dnevno.
  • Uzimaju li te osobe lekove, proverite s njihovim lekarom kakav utecaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu.

 

Ako imate zdravstvene probleme

  • Držite lekove na temperaturi ispod 25˚C ili u frižideru (pročitajte uputstva o skladištenju leka u uputstvu o leku).
  • Tražite savet lekara i ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova, pogotovo one za pojačano mokrenje i snižavanje pritiska.

 

Ako se osećate loše

  • Ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju, tražite pomoć, što pre idite u hladniji prostor i merite temperaturu.
  • Popijte vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok više puta po nekoliko gutljaja.
  • Smirite se i lezite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili trbuhu, često nakon fizičkog rada ili vežbe po vrlo vrućem vremenu.
  • Pijte tekućinu koja sadrži elektrolite (npr. supu, „smoothie“ od povrća i dr.), a u slučaju da grčevi traju duže od jednog sata, zatražite medicinsku pomoć.
  • Savjetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.

Ako neki član Vaše porodice ili osobe kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nerazumno razgovaraju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme s vidom i malaksalost, grčeve i/ili su bez svesti, odmah zovite lekaraa ili hitnu pomoć. Dok čekate na lekara ili hitnu pomoć, smestite ugroženu osobu u hladnu prostoriju u horizontalan položaj, podignite joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite s spoljnim hlađenjem, kao što su hladne obloge na vratu, pod pazuhom i preponama uz rad ventilatora, mahanje lepezom ili većom tkaninom i špricanje kože vodom temperature 25–30˚C. Merite temperaturu tela i održavajte je ispod 39˚C. Nemojte toj osobi dati acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.

 
< Prethodno   Sledeće >
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Find more about Weather in Vranje, RB