Šećerna bolest ( Diabetes mellitus ) predstavlja jednu od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti i zato je veliki javno-zdravstveni problem. Po proceni Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne federacije za dijabetes do 2030. godine u svetu će 438 miliona ljudi bolovati od dijabetesa. Najveći porast broja obolelih se upravo očekuje u zemljama u razvoju, u koje spada i naša zemlja. Prema pomenutim izvorima podataka, Srbiji od dijabetesa boluje oko 600000 ljudi (8,2%) populacije, a od dijabetesa tipa 2 boluje više od 95% od ovog broja. Takođe, prema nekim studijama najmanje polovina pacijenata sa ovom bolesti nema postavljenu dijagnozu obzirom da kod njih bolest nije ni prepoznata.

Kako sa godinama starosti raste i prevalencija obolevanja od svih hroničnih bolesti pa i od diajbetesa, više od polovine obolelih je iz starosne grupe preko 65 godina. Nažalost, kod velikog broja ljudi dijagnoza bolesti se postavlja u odmaklom stadijumu, kada su prisutne brojne komplikacije. U Srbiji kao i nekim razvijenim zemljama u svetu dijabetes je peti po učestalosti uzrok opterećenosti bolešću i peti uzrok smrtnosti. Od posledica dijabetesa u našoj zemlji godišnje umre oko 3000 ljudi. Ovaj broj je i veći ako se uzmu u obzir nedostaci pri evidentiranju uzroka umiranja, naročito kod umrlih od infarkta mozga, srca i hronične bolesti bubrega.

Osnovni faktori rizika za tip 2 dijabetesa su:

porodično opterećenje bolešću ( roditelji, braća, sestre )

gojaznost

godine starosti

ranije potvrđen sindrom intolerancije glukoze

podaci o gestacijskom dijabetesu

druge bolesti ( povišen krvni pritisak, povišen nivo masnoća u krvi, policistični jajnici kod žena )

 Pravilna ishrana je veoma važna u prevenciji dijabetesa, ali i u lečenju i usporavanju razvoja komplikacija ove bolesti. Korekcija navika vezanih za ishranu, fizičku aktivnost, stres, pušenje i drugih od značajnog su uticaja na prevenciju ili na odlaganje nastanka dijabetesa tipa 2. Nastanak dijabetesa tip 1 ne može se sprečiti, ali se navedenim korekcijama može povoljno uticati na komplikacije šećerne bolesti u smislu njihovoh odlaganja i usporavanja nastanka.

Naznačene promene zavise od volje, upornosti i disciplinovanosti obolelog, ali i od podrške porodice i socijalnog okruženja. Na globalnom nivou, neophodno je da se uključe svi akteri društva kako bi se dostupnost zdrave hrane povećala ka svim stanovnicima. Potrebno je podržati promocije, kampanje i učiniti da dobri izbori postanu laki izbori.

Centar za promociju zdravlja ZZJZ Vranje