Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).    

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova.Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2. Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova.Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2. Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova.Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2. Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Nalazimo se pri kraju perioda cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan  do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici osim kiselice detektovali prisustvo svih ostalih vrsta   korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, konoplje, bokvice i ambrozije. S obzirom da je intenzivni period cvetanja korova zasvršen od sada pa do kraja monitoringa možemo da očekujemo da njihov polen bude mestimično prisutan u niskim koncentracijama bez povećanih vrednosrti.  Polinacija drveća i trava  je završena i samo je mestimično u niskim koncentracijama prisutan polen trava a od drveća  polen  borova i jele. 

Nalazimo se pri kraju perioda cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan  do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici osim kiselice i bokvice detektovali prisustvo svih ostalih vrsta   korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, konoplje i ambrozije. S obzirom da je intenzivni period cvetanja korova zasvršen od sada pa do kraja monitoringa možemo da očekujemo da njihov polen bude mestimično prisutan u niskim koncentracijama bez povećanih vrednosti. 

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Centar za promociju zdravlja Mreža Instituta/Zavoda za javno zdravlje u Republici Srbiji raspisuju konkurs za literarni sastav i likovni rad u okviru kampanje “Oktobar mesec pravilne ishrane 2015.godine” i obeležavanja 16. Oktobra „Svetskog dana hrane“ – na temu: „Pravilna ishrana – od njive do tanjira”.

Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Osobe 60+, računajte na nas” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na činjenicu da će starenje populacije i populaciona dinamika oblikovati ključne izazove za razvoj sa kojima će se svet suočiti u 21. veku. Neobraćanje pažnje na starije osobe znači da se ne obraća pažnja na 20 posto svetske populacije do 2030. godine, kada će biti više ljudi starijih od 60 godina nego dece mlađe od 10 godina, pri čemu će te brze promene u starosnoj strukturi pre svega zahvatiti zemlje u razvoju.

“Zdravi izbori za srce, za sve i svuda”

Svetski dan srca se obeležava 29. septembra svake godine i  predstavlja priliku za sve ljude širom sveta da uzmu učešće u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti. Ove godine,  u  fokusu Svetskog dana srca je stvaranje zdravog okruženja za zdravo srce. Zdravi stilovi života, kao i prevencija faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, smanjiće rizik njihovog nastanka u svim dobnim grupama. Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine u svetu, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Ali mnoge KVB se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.

Nalazimo se pri kraju perioda cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan  do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici osim kiselice i bokvice detektovali prisustvo svih ostalih vrsta   korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, konoplje i ambrozije. S obzirom da je intenzivni period cvetanja korova zasvršen od sada pa do kraja monitoringa možemo da očekujemo da njihov polen bude mestimično prisutan u niskim koncentracijama bez povećanih vrednosti. 

Nalazimo se u periodu intenzivnog cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan  do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici osim kiselice, detektovali prisustvo svih ostalih vrsta   korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, bokvice, konoplje i ambrozije. Zbog povoljnih vremenskih uslova njihove koncentracije su bile niske i kretale su se ispod granice osetljivosti za korove od 15 zrna/m³ vazduha. Samo je  polen ambrozije bio nekoliko dana  nešto iznad date granice.

Nalazimo se u periodu intenzivnog cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan  do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici osim kiselice, detektovali prisustvo svih ostalih vrsta   korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, bokvice, konoplje i ambrozije. Zbog povoljnih vremenskih uslova njihove koncentracije su bile niske i kretale su se ispod granice osetljivosti za korove od 15 zrna/m³ vazduha.

Nalazimo se u periodu intenzivnog cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan  do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici osim kiselice, detektovali prisustvo svih ostalih vrsta   korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, bokvice, konoplje i ambrozije. Zbog povoljnih vremenskih uslova njihove koncentracije su bile veoma niske i kretale su se ispod granice osetljivosti za korove od 15 zrna/m³ vazduha.

Nalazimo se u periodu intenzivnog cvetanja korovskih biljaka, čiji će polen isključivo biti prisutan od sada pa do kraja oktobra, kada se završava monitoring polena za ovu godinu. U vazduhu smo u prethodnoj sedmici detektovali prisustvo svih vrsta korovskih biljaka i to: koprive, štira, pelina, bokvice, konoplje, kiselice i ambrozije. Zbog visokih temperatura ovaj period je povoljan za osobe koje su osetljive na polen, jer su koncentracije polena u vazduhu niže i uglavnom u granicama dozvoljenog.