Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi i temperaturu održi u normalnim granicama zbog ekstremno visoke temperature vazduha okoline odnosno vremenske pojave toplotnog talasa. U zadnjih deset godina uočava se trend porasta temperature u letnjem periodu što utiče na zdravstveno stanje celokupnog stanovništva. Pravovremene preventivne mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman ublažiti moguće negativne posledice po zdravlje i pravovremeno delovati. Sve vreme dok traju velike vrućine pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova koje informišu javnost putem medija (radija, TV, interneta).

Neke od preporuka su:

• Rashladite telo i unosite  dovoljno tečnosti
• Pijte redovno negaziranu običnu ili mineralnu vodu, te niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Preporučljivo je ne piti jako rashlađene napitke ili samo za osveženje u ustima rastopiti kockicu, dve leda. Dehidraciju od vrućina možete izbeći uzimanjem razređenog soka kao što je limunada i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po jednu do dve kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
  

•  Izbegavajte boravak na suncu u periodu  od 10-17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
• Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge i sl. Deci treba mokre peškire stavljati na noge i ruke.
• Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete van kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i naočare za sunce, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
• Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote od tela.
• Jedite češće male i što tečne obroke. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće ili spremite  laganu supu, koja će takođe organizmu vratiti izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

Rashladite svoj dom 

• Nastojte rashladiti prostor u kome živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32°C danju, a 24°C noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe s hroničnim zdravstvenim problemima.
• Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite rolete tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljna temperatura niža.
• Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite rolete, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Isključite sva veštačka svetla i isključite što je više moguće električnih aparata u svom domu.
• Spustite roletne, navucite drapere na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire da rashladite vazduh u prostoriji. Ali, ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.
• Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚C od spoljne.
• Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚C, neće sprečiti teškoće vezane uz velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj razmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.

Važno je piti dovoljno tečnosti, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, inzult mozga ili infarkt srca.

Sklonite se od vrućine

• Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, posebno noću.
• Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
• Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4.00 i 7.00 sati i poslepodne posle 17.00 časova.
• Potražite senku.
• Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom automobilu.
• Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja ih takođe štiti od UV zraka.
• Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.

• Ako vozite, izbgavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

Pomognite drugima

• Posetite porodicu, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljivim i teško pokretnim osobama mogla bi zatrebati Vaša pomoć tokom vrućih dana.
• Razgovarajte o toplotno udaru u porodici. Svaki član porodice  treba da  zna koje mere zaštite mora preduzeti s obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti.
• Ako je neko koga poznajete izložen riziku, pomognite mu da dobije savet i podršku. Starije osobe i bolesnike koji žive sami treba posetiti barem jednom dnevno.
• Uzimaju li te osobe lekove, proverite s njihovim izabranim lekarom kakav uticaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u organizmu.

Ako imate zdravstvene probleme

• Držite lekove na temperaturi ispod 25˚C ili u frižideru.
• Tražite savet lekara ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova, pogotovo one za pojačano mokrenje i snižavanje pritiska.

Ako se Vi ili drugi oko Vas oseća loše

• Ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, teskobu ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju, tražite pomoć, što pre, idite  u hladniji prostor i merite temperaturu.
• Popijte vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok više puta po nekoliko gutljaja;
• Smirite se i legnite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili stomaku, često nakon fizičkog rada ili vežbe u vrlo toplom vremenu,

• Pijte tečnost koja sadrži elektrolite (npr.supu od povrća i dr.), a u slučaju da grčevi traju duže od jednog sata, zatražite medicinsku pomoć;

• Savetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.

Ako neki član Vaše porodice ili osobe kojima pomažete imaju toplu suvu kožu ili delirij (nerazumno razgovaraju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme s vidom i malaksalost, grčeve i/ili su bez svesti, odmah zovite lekara ili hitnu pomoć. Dok čekate na lekara ili hitnu pomoć, smestite ugroženu osobu u hladnu prostoriju u vodoravan položaj, podignite joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem, kao što su hladni oblozi na vrat, pazuhe i prepone uz rad ventilatora, mahanje lepezom ili većom tkaninom i špricanje kože vodom temperature 25–30˚C. Merite temperaturu tela i održavajte je ispod 39˚C. Nemojte toj osobi dati acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.

Centar za promociju zdravlja ZZJZ Vranje