Glavni meni
Početna
Vesti
Pretraga
Linkovi
Pčinjski region
O nama
Kontakt
Delatnost
Politika kvaliteta
Akreditacija
Centar za analizu i planiranje
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti
Centar za mikrobiologiju
Centar za promociju zdravlja
Centar za higijenu i humanu ekologiju
Služba za prav. i ek.-fin. poslove
Kalendar javnog zdravlja
Stručni ispit
Kontinuirana edukacija
Dokumenta
Zdravstvena statistika
Kvalitet vazduha
Javne nabavke
Izveštaji
Praćenje stanja i prognoza aeropolena
Kontrola kvaliteta vazduha
Kretanje oboljenja sličnih gripu
Finansijski plan i izveštaj
Dnevni finansijski izveštaj
Kliknite da biste se ulogovali na Webmail
Korisnička zona





Zaboravili ste lozinku?
Broj korisnika online
Statistika
Posetioci: 1216043
SVETSKI DAN SRCA 2009. PDF Štampaj E-pošta
25.09.2009

 RADI ZA SRCE

 

Svetski dan srca

 

Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova mozga umire 17,2 miliona ljudi. Svetski dan srca je ustanovljen da poveća javno znanje o rizicima i da unapredi mere prevencije. Svetska federacija za srce, zajedno sa svojim članicama, ističe da se 80% prevremene smrtnosti usled bolesti srca i moždanog udara može sprečiti kontrolom nekoliko značajnih faktora rizika, u koje spadaju pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Ove godine Svetski dan srca će se održati u nedelju, 27. septembra pod sloganom Radi za srce”. Pod okriljem članova i partnera Svetske federacije za srce, Svetski dan srca uključuje veliki broj aktivnosti širom zemaljske kugle, kao što su javne tribine, koncerti, sportska događanja i drugo.

Svetska federacija za srce

 

Svetska federacija za srce obavezala se da prevencijom i kontrolom bolesti srca i krvnih sudova mozga, pomogne ljudima širom sveta da žive duže i kvalitetnije. Svoje aktivnosti Svetska federacija za srce je pre svega fokusirala na nerazvijene i srednje razvijene zemlje.

U rad Federacije je uključeno 195 članova iz preko 100 zemalja koji pokrivaju područje Afrike, Amerike, Azije i Evrope.

 

 

ČETIRI  DOBRA RAZLOGA DA SE RADI ZA SRCE

 

Obzirom da većina nas više od polovine vremena tokom dana provodi na poslu, radnu sredinu treba iskoristiti u promovisanju zdravih navika. Život bez duvanskog dima, pravilna ishrana i fizička aktivnost su važni koraci koji vode ka većoj radnoj produktivnosti i dobrom zdravlju.

 

1. Sačuvajte život

Gotovo polovina onih koji umiru od hroničnih bolesti, u koje spadaju i bolesti srca i moždani udar, u periodu su produktivnog života između 15 i 69 godina. Pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost su faktori rizika koji su odgovorni za pojavu većine hroničnih bolesti. Međutim, navedeni faktori rizika spadaju u grupu onih koje možemo kontrolisati.

 

 

2. Povećajte lične dobrobiti

Zaposleni koji su fizički aktivni više uživaju u radu, imaju veću koncentraciju, psihički su stabilniji i imaju bolji odnos sa kolegama. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina. Endorfin je tzv. hormon zadovoljstva i prirodni je pokretač dobrog raspoloženja.

 

3.  Družite se što više

Aktivnosti u grupama, sa kolegama, u klubovima i velnes centrima, mogu proširiti mrežu prijatelja. Družite se što više. Razvijanje novih veština gradi samopouzdanje i time stičete više kontrole nad svojim životom.

 

4.  Ekonomska isplativost

Zdrave radne snage mogu doprineti dobrom poslovanju na mnogo načina čak i u vremenima ekonomske krize. Prednosti su:

–  povećanje produktivnosti

–  smanjeno izostajanja sa posla

do 20% manje dana izostajanja sa posla manji toškovi zdravstvene zaštite

 (za poslodavce i zaposlene)

–   manji rizik od povreda na radu

–   pozitivan korporativni imidž. Most of us sperking.A w that

encourages healthy habits can reduce

Saveti za osmišljavanje ličnog radnog programa

 

Pravilna ishrana jedite voće i povrće svakog dana. Napravite pametan izbor, odabirom  adekvatnog jelovnika  u kantini ili donošenjem hrane od kuće.

Budite aktivni čak 30 minuta aktivnosti može pomoći u sprečavanju infarkta i šloga. Koristite stepenice umesto lifta, idite u šetnju za vreme pauze, ili izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije a ostatak puta prepešačite.

•Koristite manje soli i izbegavajte hranu sa puno soli.

•Recite NE duvanu vaš rizik od bolesti srca i moždanog udara će se smanjiti u roku od godinu dana i vratiće se na normalan nivo tokom vremena.

•Održavajte normalnu telesnu težinu – gubitak telesne težine, zajedno sa smanjenim unosom soli, snižava krvni pritisak. Visoki krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za pojavu moždanog udara i odgovoran je za pojavu polovine svih bolesti srca.

•Posetite svog izabranog lekara koji će vam izmeriti krvni pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi, indeks telesne mase. Kada ste upoznati sa svojim ukupnim rizikom, zajedno sa vašim lekarom možete razviti specifičan plan akcije za poboljšanje vašeg zdravlja.

 

Mnoga preduzeća su se obavezala da uključe unapređenje zdravlja u svoj razvojni plan, jer su prepoznala važnost zdravlja zaposlenih u postizanju ciljeva i obavljanju osnovnih delatnosti. Međutim, još uvek je uglavnom to zastupljeno samo u velikim korporacijama koje nude sistematske i kontrolne zdravstvene preglede na radnom mestu.

 

 

Koraci ka zdravijem radnom mestu 

 

• Budite fizički aktivni tokom dana.

Uključite fizičku aktivnost u svoj radni raspored i podstičite druge zaposlene da to rade.

Razgovarajte sa svojim kolegama o dobitima i pogodnostima koje pruža redovna fizička aktivnost.

Podržite druge koji žele da budu aktivni.

Zalažite se za pravilnu ishranu u kantini na poslu, ili nađite restoran u blizini radnog mesta koji omogućava  izbor namirnica  koje su dobre za vaše zdravlje.

• Razgovarajte sa svojim pretpostavljenim kako uspostaviti zdravu radnu politiku.

 

 

 

 

Image 

 

Preuzimanje:

- Agitka

- Liflet

- Poster

 
< Prethodno   Sledeće >
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Find more about Weather in Vranje, RB