Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama radi ekstremno visoke spoljne temperature odnosno vremenske pojave toplotnog talasa. U zadnjoj deceniji se uočava trend porasta temperature u letnjem periodu što utiče na zdravstveno stanje celog stanovništva. Pravovremene mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman ublažiti moguće negativne posledice po zdravlje i trenutno delovati.

Kako vrućine deluju na naš organizam?

Visoke temperature najnegativnije deluju na sistem za disanje hroničnih bolesnika i decu. U tim situacijama je otežano disanje i dolazi do bronhospazama i nadražujućeg kašlja.

Na vrućini se krvni sudovi šire, čime se snizuje pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tekućina zaostaje u donjim delovima tijela.

Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži prouzrokovati opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja te slabljenje imunog sistema. Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se razviti mrena.

Manjak tekućine može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i prouzročiti stvaranje bubrežnih kamenaca.

Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promijeniti srčani ritam i prouzrokovati dehidraciju i grčeve.

Sve vreme trajanja velikih vrućina pridržavajte se preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova koje informiraju javnost putem medija (radija, TV, interneta).

Neke od preporuka za ponašanje prilikom vrućina

• Rashladite tijelo i pijte dovoljno tekućine ta da vam boja urina bude svetla
• Pijte redovito negaziranu vodu te niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera da njima ne izazovete jaču dehidraciju. Možete se samo  osvežiti tako da u ustima rastopite kockicu, dve leda. Dehidraciju od vrućina izbegnite uzimanjem razređenog soka kao što je limunada i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašičice ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tekućine, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
• Izbegavajte boravak na direktnom suncu u periodu od 10-17 sati, pogotovo deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
• Osobe koje rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) trebaju se češće odmarati, skloniti u hlad i popiti 1 i 1/2 čašu vode svakih 30 minuta.
• Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne mokre peškire ili se rashladiti mokrom sundjerom, kupkom za noge i sl. Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke.
• Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće, stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
• Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbjegli akumulaciju topline od tijela.
• Jedite češće male i tečne obroke. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili spravite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

Rashladite svoj dom

• Nastojte da rashladite prostor u kojem živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32°C danju, a 24°C noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe s hroničnim zdravstvenim problemima.
• Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljna temperatura niža.
• Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Isključite dekorativnu rasvetu i isključite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.
• Stavite zaslone, draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.
• Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚C od vanjske.
• Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚C, neće sprečiti zdravstvene teškoće vezane uz velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.

Važno je piti dovoljno tekućine, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, inzult mozga ili infarkt srca.

Klonite se od vrućine

• Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, posebno noću.
• Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u hlađenoj javnoj zgradi).
• Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
• Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4.00 i 7.00 sati i poslepodne nakon 17.00 sati.
• Potražite hlad.
• Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.
• Redovito koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja ih također štiti od UV zraka.
• Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
• Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

Pomozite drugima

• Posetite porodicu, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljive i teško pokretne osobe mogle bi zatrebati Vašu pomoć tokom vrućih dana.
• Razgovarajte o toplinskom udaru s porodicom. Svaki član porodice treba da zna koje mere zaštite mora preduzeti s obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti.
• Ako je neko koga poznajete izložen riziku, pomognite mu da dobije savet i podršku. Starije osobe i bolesnike koji žive sami treba posetiti barem jednom dnevno.
• Uzimaju li te osobe lekove, proverite s njihovim lekarom kakav utecaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu.

Ako imate zdravstvene probleme

• Držite lekove na temperaturi ispod 25˚C ili u frižideru (pročitajte uputstva o skladištenju leka u uputstvu o leku).
• Tražite savet lekara i ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova, pogotovo one za pojačano mokrenje i snižavanje pritiska.

Ako se osećate loše

• Ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju, tražite pomoć, što pre idite u hladniji prostor i merite temperaturu.
• Popijte vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok više puta po nekoliko gutljaja.
• Smirite se i lezite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili trbuhu, često nakon fizičkog rada ili vežbe po vrlo vrućem vremenu.
• Pijte tekućinu koja sadrži elektrolite (npr. supu, „smoothie“ od povrća i dr.), a u slučaju da grčevi traju duže od jednog sata, zatražite medicinsku pomoć.
• Savjetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.

Ako neki član Vaše porodice ili osobe kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nerazumno razgovaraju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme s vidom i malaksalost, grčeve i/ili su bez svesti, odmah zovite lekaraa ili hitnu pomoć. Dok čekate na lekara ili hitnu pomoć, smestite ugroženu osobu u hladnu prostoriju u horizontalan položaj, podignite joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite s spoljnim hlađenjem, kao što su hladne obloge na vratu, pod pazuhom i preponama uz rad ventilatora, mahanje lepezom ili većom tkaninom i špricanje kože vodom temperature 25–30˚C. Merite temperaturu tela i održavajte je ispod 39˚C. Nemojte toj osobi dati acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.