Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Svetska nedelja dojenja, 1-7. avgusta 2021. godine,
Nacionalna nedelja promocije dojenja, 3-10. oktobra 2021. godine

Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju.  Ova kampanja inicirana je od strane Svetske alijanse za podršku dojenju  (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA)  kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje. Iako je zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou  od 1. do 7. avgusta, državama, organizacijama i institucijama predlaže  se  da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 3. do 10. oktobra pod sloganom „Dojenje je naša zajednička odgovornost”.

Slogan ovogodišnje kampanje, borbe protiv zloupotrebe droga je "Širimo znanje o drogama. Sačuvajmo živote". Prema Globalnom izveštaju o drogama Kancelarije Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (UNODC),  269 miliona ljudi starosti između 15 i 64 godine koristilo je neku psihoaktivnu supstancu, što je oko 5,4% svetske populacije ove životne dobi. Porast ove pojave u odnosu na samo jednu godinu ranije nije naročito primetan, ali se rastući trend itekako uočava ako se analizira nešto duži vremenski interval. Tako je, u poređenju sa ne tako davnom 2009. godinom, broj konzumenata psihoaktivnih supstanci, porastao za skoro 30%.

Instrukcija za uplatu sredstava za uslugu kvantitativnog određivanja IgG antitela na virus SARS-CoV2 na lični zahtev na podračun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje broj: 840-17750-34 

PODRAČUN ZA POSEBNE NAMENE RFZO-ZA USLUGE RT-PCR TESTIRANJA NA PRISUSTVO SARS CoV2

FIZIČKA LICA:

UPLATILAC: Ime i prezime uplatioca, adresa stanovanja, mesto prebivališta za državljane RS/ Država prebivališta za strane državljane

SVRHA UPLATE: Usluga kvantitativnog određivanja IgG antitela na virus SARS-CoV2 

PRIMALAC: Repbulički fond za zdravstveno osiguranje

ŠIFRA PLAĆANJA: 189-gotovinski/290-bezgotovinski

IZNOS za državljane Republike Srbije, za strane državljane sa stalnim nastanjenjem ili regulisanim privremenim boravkom u RS, kao i za članove stranih diplomatskih ili konzularnih predstavništava i članove njihovih porodica, kao i za sve druge strane državljane: 1.800,00 dinara

RAČUN PRIMAOCA: 840-17750-34

POZIV NA BROJ ODOBRENJA (BEZ MODELA): za državljane Republike Srbije JMBG UPLATIOCA, za strane državljane BROJ PASOŠA ILI BROJ INOSTRANOG OSIGURANJA

PRAVNA LICA:

UPLATILAC: Naziv i sedište pravnog lica;

SVRHA UPLATE: Usluga kvantitativnog određivanja IgG antitela na virus SARS-CoV2 

PRIMALAC: Republički fond za zdravstveno osiguranje

ŠIFRA PLAĆANJA: 290

IZNOS: 1.800,00 dinara

RAČUN PRIMAOCA: 840-17750-34

POZIV NA BROJ ODOBRENJA (BEZ MODELA):  PIB PRAVNOG LICA

NAPOMENA: UKOLIKO PRAVNO LICE UPLAĆUJE SREDSTVA ZA VIŠE ZAPOSLENIH LICA SPISAK LICA SA JMBG

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).